Izvini, volim te

December 29, 2019  •  Leave a Comment

Moja trogodišnja sestričina, jedna očaravajuća gospođica po imenu Jana Vidović, otkrila je značenja reči „volim te“ i „izvini“ i od tada ih neštedice koristi. Usitni i tako tanani glas: „ Teeteeee…“ To sam ja. „Molim, ljubavi?“ „ Volim te!“ Tete teče, neko mora brzo da je pokupi da se ne podigne parket… Ili urla iz druge prostorije: „Babaa, baabaaa, baaaaaaa-baaaaaaaaaaa, VOOOOOLIIIIIM TE!!!“ Ako bi nešto zgrešila, ne čeka kraj pokore, već odmah kaže: „Izvini, mama. Volim te!“ A onda još za sebe doda: „Uvek je bolje kad se izviniš.“ Ne trebam ni napominjati da je vrlo brzo otkrila i manipulativnu moć ovih reči, pa nekad prođe-nekad ne, ali „uvek je dobro pokušati.“ Ona je jedno, nesumnjivo, vrlo inteligentno, malo biće, ali ipak, do juče je bila beba, govorila „Škaaa?“ preko cuce, a danas nas svesno munta poigravajući se ovim jednostavnim rečima jasnog emotivnog sadržaja.

Pitam se zašto odrasli često zanemaruju njihovu upotrebnu vrednost? Ne savetujem zloupotrebu, kod odraslih nije tako šarmantna kao kod dece, ali šta je s upotrebom… Krenuću od sebe. „ Izvini“ sam savladala i izbacujem kad god osetim da je potrebno. Uopšte mi nije teško. Ali „ volim te“, jok. Nikad i nikome. Ni svom partneru, ni svom detetu. Računam, očigledno je da ih volim. Ako im ne pokazujem, a verujem da pokazujem, šta imaju od toga što ću reći… Ipak, nekad mi reči dođu do samih rubova usana, a ja ih vratim i progutam. Kao da će, kada se spoje s vazduhom, doživeti neku stravičnu tranformaciju koja će ih odvojiti od suštine i zalepiti banalne o pod, gde će biti gažene i naposletku izlizane. Kao da je toplina tela u kom ih čuvam preduslov za njihovu svežinu i vitalnost, pa ko ume da sluša, čuće svejedno… Ne sluša se valjda samo ušima!?

Onda me počne zanimati što mi je to „volim te“ tako teško za izgovoriti? U nekim drugim gramatičkim oblicima, kao „Voli te… (pa sad kome sam već šta)“ ili ono povratno: „i ja tebe“ još nekako i mogu da preturim, ili u pisanoj formi… A lepo je čuti. Naročito kada dugo ne vidim ovu ljubav od devojčice, pa se sretnemo i vidim koliko me se zaželela. Sedne pored mene, umili se ko mače i kaže to prosto, a čarobno: „Volim te“ pa onda poljubac pravi krug dok mi se ne zavrti u glavi.


Comments

No comments posted.
Loading...

Moje ime je Jelena Medić. U želji da se u nekoj tački, zarezu ili pikselu sretne moj unutrašnji svet sa spoljašnjim, ostavljam tragove ljudskih postojanja... 
 
Subscribe
RSS
Archive
January February March April May June July August September October November December (15)
January February March April May June July August September October November December
January February March April (1) May (1) June (1) July (1) August September (1) October November December