Divna bića

December 29, 2019  •  Leave a Comment

Ima divnih bića na ovoj planeti. Ima i srašnih mesta na kojima se divna bića pretvaraju u demone. Kafane sa stalnom klijentelom su plodne za takve transformacije.

U doba dana kada bi još neko novi mogao zalutati, sve se čini savršeno normalno, standardan mir bare u kojoj lotosov cvet pleni. Nivo tečnosti u čašama se sporo spušta, miris kafe i dalje prevladava miris alkohola, muzika i zveket šanka su dominantna akustika… Reklo bi se, sasvim običan dan. Ničim neće iznenaditi… Ali kad vazduh prestane biti nevidljiv i postane sve zasićeniji vonjem svežeg piva, špricera i obojene žestine, razgovor preuzima, postaje sve opušteniji, smeh se češće prolama, sve ređe zašišti kafe aparat, a divna bića počinju se razmetati svojom razgolicanom lucidnošću. U opštem, veselom žamoru samo iskusni konobari već tada mogu osetiti iskre nevolje koje će se razbuktati i pre no što se vrata zaključaju da ništa od pakla ne prepuste oslobađajućoj sili svežeg vazduha.

Još je na snazi ono raspoloženje zbog kog se pije, ona milina koja opušta nervni sistem od svakodnevnog stresa i oku daje lažljivi sjaj. Kratko uživanje i već se stakla prebrzo smenjuju. Samo je pitanje trenutka kada će se tečnost početi prosipati po stolovima, podovima, garderobi i mislima, brzo ih natapajući pogrešnim zaključcima, paranojom i nemirom. Muzika prestaje da se čuje iako i dalje otrcano svira, cipele počinju da se lepe za nakrivljeni pod, razum se deformiše kao u smešnom ogledalu, samo što nije smešno… sjaj u oku presahne. Nekoliko preglasnih upadica, vrata se zaključavaju i počinje davljenje u gustom dimu i suprotstavljenim tezama. Divna bića, po prirodi osetljivija, dave se prva. Iz njihovih lepih tela počinju da gmižu demoni. Kakva strašna lica! Kakve strašne reči! Kakvi bolni postupci!…

21 gram na kapcima sve je teži. Malo duži treptaj i kada se oči ponovo otvore, više ne gledaju, samo se tupo, tvrdoglavo opiru snu, jer i tako besvesne znaju da neće doneti isceljenje, već obamrlost, slabost u telu, neoperivi smrad od dima i ustajalog alkohola pod kožom i duboku, tešku potištenost. I ako se postupak ne ponovi već sutra, trebaće dosta da divno biće ponovo, nesigurno promoli glavu. Svaki put sve kasnije i nesigurnije.

Kako sačuvati divna bića od ovakvih mesta?

 


Comments

No comments posted.
Loading...

Moje ime je Jelena Medić. U želji da se u nekoj tački, zarezu ili pikselu sretne moj unutrašnji svet sa spoljašnjim, ostavljam tragove ljudskih postojanja... 
 
Subscribe
RSS
Archive
January February March April May June July August September October November December (15)
January February March April May June July August September October November December
January February March April (1) May (1) June (1) July (1) August September (1) October November (1) December